Hasta siempre! Che Guevara!

[zoe]

(http://img118.nono9.us/my.php?image=cheguevarapi7.gif)

Ernesto Che Guevara (14. 6. 1928. - 9. 10. 1967.)



Ernesto je roðen u Rozariu u Argentini 14. juna 1928. godine u porodici koja je pripadala argentinskoj srednjoj klasi. Od 1948. godine putovao je po argentinskim provincijama i upoznavao se sa ¾ivotom u njima. 1951. godine je obi¹ao Èile i Peru a 1953. se vraæa u Buenos Aires gde zavr¹ava studije medicine.

Nakon toga obilazi Boliviju, Venecuelu , Peru i Ekvador a zatim odlazi u Gvatemalu gde upoznaje Hildu Gadea kojom æe se o¾eniti kasnije u Meksiku. Sledeæe godine odlazi u Meksiko gde se sreæe sa izgnanicima sa Kube meðu kojima u julu 1955. upoznaje i samog Fidela Kastra.

U decembru 1956. godine poèinje invazija na Kubu protiv diktatora Fulgencija Batiste u kojoj Ernesto, koji je u meðuvremenu dobio nadimak Èe, igra veoma va¾nu ulogu. Rat traje tokom cele 1957. i 1958. godine i zavr¹ava se 29. decembra konaènom bitkom za Santa Klaru i begom Batiste u Santo Domingo 31. decembra.

2. januara 1959. Èe trijumfalno ulazi u Havanu. Kasnije, tokom leta 1959. Èe putuje kroz Afriku i Aziju a u Evropi je posetio jedino Jugoslaviju. Krajem godine postaje predsednik Narodne banke Kube. Sledeæe godine obilazi Kinu, ÈSSR i SSSR. Od 1961. do 1965. godine obavlja funkciju Ministra za industriju. U prvoj godini ministrovanja je kao ratni komandant branio Plaju Giron, a kao istaknuti revolucionar posetio Urugvaj, Argentinu (gde se tajno sastao sa argentinskim predsednikom Arturom Frondicijem), Brazil (gde se sastao sa brazilskim predsednikom). 1962. je ponovo preuzeo svoju komandantsku ulogu za vreme ruske raketne krize. 1963. je organizovao gerilu na severu Argentine, obi¹ao Mali , Gvineju, Ganu, Dahomi i Tanzaniju. Te godine je govorio na zasedanju Ujedinjenih nacija o oru¾anoj borbi kao jedinom putu u socijalizam. Sledeæe godine odlazi u Peking , Ginebru, Pariz, Al¾ir gde se susreæe sa Ben Belom. Zatim odlazi u Moskvu a krajem godine ponovo govori u Ujedinjenim nacijama i obilazi Mali . Poslednje godine svog ministrovanja obilazi Brazil , Kongo, Gvineju, Ganu, Dahomi, Al¾ir, Pariz i Tanzaniju. 3. oktobra se odrièe svojih kubanskih funkcija, kako ratnih tako i mirnodopskih i posveæuje se pomaganju oslobodilaèkih pokreta ¹irom sveta.

1966. godine se bori zajedno sa pobunjenicima u Kongu ali je bio prinuðen da se vrati na Kubu. Tu se ne zadr¾ava dugo i za kratko vreme obilazi Urugvaj , Brazil , Paragvaj, Argentinu i Boliviju, gde ostaje da se zajedno sa gerilom bori protiv re¾ima. 8. oktobra u bici u Kebradi de Juro biva zarobljen od strane trupa lojalnih bolivijskoj vladi. Pogubljen je narednog dana blizu Valjegrandea.

Za vreme svog ¾ivota pomagao je pobunjenièkim levièarskim pokretima ¹irom sveta. Zastupao je ne samo Kubu u Ujedinjenim nacijama i na konferencijama ¹irom sveta nego i sve antikapitalistièke i antimperijalistièke pokrete. Lièno je obi¹ao nekoliko desetina zemalja i prenosio svoja iskustva iz borbe za osloboðenje Kube. Za svoga ¾ivota napisao je nekoliko knjiga, meðu kojima se istièu "Guerra de guerrillas"("Guerrilla warefare" - 1960.), "Nota para el estudio de la revolucion cubana" ("Notes for the studies about Cuba's revolution" - 1960.), "Cuba, caso excepcional o vanguardia en la lucha contra el imperialismo" ("Cuba exceptional case or avantgarde in struggle against imperialism" - 1961.), "Pasajes de la guerra revolucionaria" (Revolutionary war passages" - 1963.). i "El socialismo y el hombre en Cuba " ("Socialism and man in Cuba " - 1965.).

Ernesto Èe Gevara je danas jedinstveni simbol svih onih koji se i dalje bore za slobodu.



Biografija Che Guevare sa sajta kubanske ambasade

1928, 14. juna, rodio se u Rosariu, Argentina, kao prvi sin Ernesta Guevare Lyncha i Celie de la Serne.

1946-1953 studira na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Buenos Airesu.

1950 radi kao mornar na brodu za prevoz nafte, putuje u Trinidad i Britansku Gvajanu.

1951 (februar - 1952 avgust) putuje sa Albertom Granadosom po latinoamerièkim zemljama : poseæuje Peru, Kolumbiju i Venecuelu, odakle se vraæa u Buenos Aires, avionom, preko Majamija (SAD).

1953 Zavr¹ava Univerzitet i stièe diplomu lekara.

1953-1954 Po drugi put putuje po zemljama Latinske Amerike. Poseæuje Boliviju, Peru, Ekvador, Kolumbiju, Panamu, Kostariku i Salvador. U Gvatemali uèestvuje u odbrani Vlade predsednika Arbenza, posle èijeg pada ¾ivi u Meksiku.

1954-1956 radi u Meksiku kao lekar u Alergijskoj sali Centralne bolnice.

1956 (januar-maj) upoznaje Fidela Kastra i pridru¾uje se njegovoj revolucionarnoj grupi; uèestvuje u pripremama za pohod "Granme".

1956 (jun-avgust) zatvoren je u gradu Meksiku zbog pripadnistva grupi Fidela Kastra. 25.novembra polazi na jahti "Granma" sa jo¹ 82 pobunjenika, predvodjena Fidelom Kastrom iz luke Tuksapan. Sti¾e na Kubu 2. decembra.

1956-1959 Uèestvuje u revolucionarnom ratu protiv Batiste na Kubi ; dva puta biva ranjavan u borbama.

1957 (27.-28. maja) Bitka kod Uvera. 5. juna je imenovan komandantom Èetvrte kolone.

1958 (21. avgusta) dobija naredjenje da se prebaci u pokrajinu Las Viljas na èelo Osme kolone "Siro Redondo".
16.oktobra kolona sti¾e u planine Eskambraj. Od 28. do 31. decembra rukovodi bitkom kod Santa Klare.

1959 (1. januar) Oslobodjenje Santa Klare. 2. januara Èeova kolona ulazi u Havanu i zauzima utvrdjenje La Kabanja. 9. februara progla¹en je kubanskim dr¾avljaninom po rodjenju. 3. juna ¾eni se Aleidom March. Od 12. juna - 5. septembra putuje u misiji kubanske vlade u Egipat, Sudan, Pakistan, Indiju, Burmu, Indoneziju, Cejlon, Japan, Maroko, Jugoslaviju i ©paniju. 7. oktobra postaje Rukovodilac odeljenja za industriju INRE (Nacionalnog instituta za agrarnu reformu). 26. novembra postaje predsedik Nacionalne banke.

1960 u maju, pojavljuje se u Havani Èeova knjiga "Gerlski rat". Od 22. oktobra do 9. decembra na èelu je privredne delegacije Kube koja poseæuje Sovjetski Savez, Èehoslovaèku, DDR, NR Kinu i DNR Koreju.

1961 (23.februara) imanovan je za Ministra industrije i èlana Centralnog saveta za planiranje, kojim æe ne¹to kasnije istovremeno i rukovoditi. 17. aprila dolazi do invazije plaæenika na Pla¾u Hiron (Zaliv Svinja). Rukovodi trupama u Pinar del Riu.

1962 (15.aprila) govori na Nacionalnom savetu CTC (Radnièke centrale Kube) pozivajuæi na razvoj socijalistièkog udarni¹tva. Od 27.avgusta do 3. septembra nalazi se u Moskvi na èelu vladine i partijske delegacije. Poseæuje Èehoslovaèku. U drugoj polovini oktobra i poèetkom novembra nalazi se na èelu trupa u Pinar del Riu.

1963 (maj) imenovan je èlanom Centralnog komiteta, njegovog Politbiroa i Sekretarijata. U julu, na èelu kubanske vladine delegacije prisutvuje, u Al¾iru, proslavi prve godi¹njice nezavisnosti te republike.

1964 (16.januara) potpisuje kubansko-sovjetski protokol o tehnièkoj pomoæi. Od 20. marta - 13. aprila predvodi kubansku delegaciju na Konferenciji OUN za trgovinu i razvoj u ®enevi, ©vajcarska. Od 15-17. aprila poseæuje Francusku, Al¾ir i Èehoslovaèku. Od 5.-19. novembra nalazi se u Sovjetskom savezu na èelu kubanske delegacije na proslavi 47. godi¹njice Velike oktobarske socijalistièke revolucije. 11. novembra govori u Domu prijateljstva, na osnivaèkoj skupstini Drustva sovjetsko-kubanskog prijateljstva. Od 9.-17. decembra predvodi kubansku delegaciju na Generalnoj skup¹tini OUN u Njujorku. U drugoj polovini decembra poseæuje Al¾ir.

1965 (januar-mart) Poseæuje NR Kinu, Mali, Kongo (Brazavil), Gvineju, Ganu, Dahomej, Tanzaniju, Egipat i Al¾ir, gde prisustvuje Privrednom seminaru afro-azijske solidarnosti. 14. marta se vraæa u Havanu. 15. marta poslednji put javno nastupa na Kubi : pola¾e raèune sa putovanja u inostranstvo pred saradnicima Ministarstva industrije. 1. aprila pise opro¹tajna pisma roditeljima, deci i Fidelu Kastru. 3. oktobra, na osnivaèkom sastanku Centralnog komiteta Komunistèke partije Kube, Fidel Kastro èita Èeovo oprostajno pismo.

1966 (15. februara) ¹alje jedno pismo svojoj kæerci Ildi, èestitajuæi joj rodjendan. 7. novembra sti¾e u gerilski logor na reci Nankauazu (Bolivija).

1967 (23. marta) poèinju vojne operacije gerilske grupe (Vojske za nacionalno oslobodjenje Bolivije) kojima rukovodi Èe ("Ramon", "Fernando"). 17. aprila u Havani je objavljena Èeova poruka Trikontinentalnoj konferenciji. 20. aprila bolivijanske vlasti hapse Debraya, Bustosa i Rotha. 29. jula je u Havani otvorena osnivaèka konferencija Latinoamerièke organizacije solidarnosti. 31. avgusta gine Hoakinova grupa u kojoj je bila Tanja. 8. oktobra se odigrava bitka kod klanca Juro. ; ranjeni Èe je zarobljen. 9. oktobra "rend¾eri" ubijaju Èea u selu Igera. 15. oktobra Fidel Kastro potvrdjuje Èeovu pogibiju u Boliviji.


1968, u junu, u Havani se pojavljuje prvo izdanje "Èeovog dnevnika iz Bolivije".

http://www.freedomfight.net/CheBiografija.htm

Дакле, данас је 40 година од смрти Ернеста Че Геваре и то би повод да отворим ову тему. Верујем да овде име још поклоника његовог лика и дела.

[dirigent]

Nisam znao za njegovo politicko angazovanje da je imalo toliki format. Mislio sam da je bio samo gerilac. Impresivna biografija , kao nekog pustolova iz romanticne literature XIX veka.

[wolfeitzckie]

evo jos malo romantike :

He was appointed commander of the La Cabaña Fortress prison, and during his five-month tenure in that post (January 2 through June 12, 1959), he oversaw the trial and execution of many people, among whom were former Batista regime officials and members of the "Bureau for the Repression of Communist Activities" (a unit of the secret police known by its Spanish acronym BRAC). José Vilasuso, an attorney who worked under Guevara at La Cabaña preparing indictments, said that these were lawless proceedings where "the facts were judged without any consideration to general juridical principles" and the findings were pre-determined by Guevara. It is estimated that between 156 and 550 people were executed on Guevara's extra-judicial orders during this time.

[Smrda]

   Ariel DOrfman =Ce Gevara
Ariel Dorfman radi na Duke univerzitetu. Njegov poslednji roman se zove Dadilja i santa leda (The Nanny and the Iceberg). Ovaj tekst je objavljen u Tajmsu 14.juna 1999. godine.



Èe Gevara


U vreme kad je Ernesto Èe Gevara ubijen u d¾unglama Bolivije u oktobru 1967, veæ je za moju generaciju predstavljao legendu, ne samo u Latinskoj Americi veæ ¹irom sveta.

Kao i mnogi drugi epovi, i prièa o mraènom argentinskom doktoru, koji je napustio svoju profesiju i svoju rodnu zemlju da bi radio na oslobaðanju siroma¹nih, poèinje putovanjem. Zajedno sa Fidel Kastrom i ostatkom grupe u suludoj misiji invazije Kube i zbacivanja diktatora Fulencio Batiste, pre¹ao je 1956. Karibe na nestabilnom brodu po imenu Granma. Iskrcav¹i se u neprijateljskim barama, izgubiv¹i veæi deo ljudi iz grupe, oni koji su pre¾iveli probili su se ka planinama Sierra Maestra. Nakon oko dve godine kasnije, nakon gerilskih borbi u kojima je Gevara iskazao izvanrednu hrabrost i ve¹tinu zbog koje je imenovan komandantom, pobunjenici su u¹li u Havanu i ostvarili prvu i jedinu uspe¹nu socijalistièku revoluciju u Americi. Nakon toga predstave o njemu su bile velièanstvene bez izuzetaka. Èe, nalik titanu, ustaje protiv Jenkija, protiv najmoænije postojeæe dr¾ave. Èe, kao moralni guru, proklamuje da Novi Èovek, bez ega i pro¾et ljubavlju prema drugima, mora da bude nasilno stvoren iz ru¹evina starog. Romantièni Èe, koji napu¹ta revoluciju da bi, uprkos astmi od koje je oboleo, nastavio borbu protiv opresije i tiranije.
Njegova egzekucija u Vallegrandeu, u Boliviji, kada je imao 39 godina, samo je osna¾ila njegovu mitsku auru. Ta figura, koja je nalikovala na Hrista, ispru¾ena na krevetu smrti sa njegovim misterioznim oèima skoro otvorenim; te hrabre poslednje reèi (‘'Pucajte, kukavice, ubiæete samo èoveka'') koje je neko ili izmislio ili preneo; nepoznato mesto groba i odseèene ¹ake, kao da su ga se njegove ubice vi¹e pla¹ile mrtvog nego ¾ivog: sve to urezano u um i seæanje tih nepotèinjenih vremena. On æe vaskrsnuti, vikali su mladi ljudi kasnih ¹ezdesetih; mogu da se setim kako se strastveno to uzvikivalo na ulicama Santjaga, u Èileu, dok su se slièni povici ¹irili Latinskom Amerikom. No lo vamos a olvidar! Neæemo dozvoliti da bude zaboravljen!

Vi¹e od trideset godina je pro¹lo, a taj mrtvi heroj je svakako ostao urezan u kolektivnom seæanju, ali ne ba¹ potpuno na naèin kakav je veæina od nas to mogla da pretpostavi. Èe je postao sveprisutan: njegov lik gleda u nas sa ¹olji za kafu i postera, odzvanja sa priveska za kljuèeve i nakita, pojavljuje se u rok pesmama, i operama, i umetnièkim predstavama. Ova apoteoza njegovog lika je praæena istovremenim nestankom prave osobe, progutane mitom. Veæina onih koji stvaraju idola od gerilca sa zvezdom na svojoj beretki roðeni su dosta nakon njegove smrti i poseduju nepotpuno znanje o njegovim ciljevima i njegovom ¾ivotu. Nestao je dare¾ljivi Èe koji je negovao ranjene neprijateljske vojnike, nestao je ranjivi ratnik koji je hteo da umanji svoju ljubav prema ¾ivotu iz straha da ne postane manje efektivan u borbi, i nestao je takoðe mraèni, nemirniji Èe koji je potpisivao naredbe za egzekuciju zatvorenika u kubanskim zatvorima bez po¹tenog suðenja.

Ovakvo u seæanju pojednostavljenje njegove slo¾ene liènosti je normalna sudbina svake ikone. Paradoksalnije je to ¹to je èoveèanstvo koje obo¾ava Èea dosta okrenulo leða onome u ¹ta je on verovao. Buduænost koju je predvideo nije bila ljubazna prema njegovim idealima i idejama. ©ezdesetih smo pretpostavljali da æe njegova ¾rtva biti komemorisana dru¹tvenom akcijom, pobunom protiv sistema i stvaranjem – da upotrebim Èeove reèi – dva, tri, mnogo Vijetnama. Hiljade blistavih mladih ljudi, posebno u Latinskoj Americi, sledilo je njegov primer i oti¹lo u planine gde su bili zaklani ili muèeni do smrti u gradskim podrumima, nikada saznajuæi da se njihovi i Èeovi snovi o potpunom osloboðenju neæe ostvariti. Ako se danas podra¾ava Vijetnam, to se prvenstveno radi kao model kako dru¹tvo formirano kroz pobunu sada traga za naèinom da bude integrisano u globalno tr¾i¹te. I takoðe ni Gevarin beskompromisni stil borbe, niti njegov etièki apsolutizam, nisu prevladali. Najveæe revolucije protekle èetvrtine veka ( Ju¾na Afrika, Iran, Filipini, Nikaragva), da ne spominjemo mirne tranzicije ka demokratiji u Latinskoj Americi, Istoènoj Aziji, i komunistièkom svetu, zapoèele su pregovore sa biv¹im neprijateljima, kompromis koji ne mo¾e da bude dalji od Èeovog nepopu¹tajuæeg zahteva za borbom do smrti. Èak i Subkomandante Markos, glasnogovornik pobune Èipas Maja, èija nas harizma i moralni karakter podseæa na Èea, ne podr¾ava njegove herojske ekonomske i vojne teorije.

Kako onda razumeti Èe Gevarinu ¹iroku popularnost, posebno meðu dobrostojeæim mladim ljudima?

Mo¾da u ovim usamljenièkim vremenima neprestanih promena identiteta i veza, ma¹tanje o avanturisti koji je menjao zemlje i prelazio granice, pre¹ao ogranièenja a da nijednom nije izdao svoja osnovna uverenja, pru¾a nemirnoj omladini na¹eg doba maksimalno sjedinjene, postavljajuæi ih u moæni centar moralne èvrstine dok istovremeno udovoljava njihovom savremenom nomadskom porivu. Za one koji nikada neæe slediti njegove stope, potisnuti svetom cinizma, samo-interesa i histeriène konzumacije, ni¹ta ne mo¾e da bude indirektno vi¹e zadovoljavajuæe od Èeovog prezira prema materijalnom komforu i svakodnevnim ¾eljama. Neko bi mogao da sugeri¹e da je Èeova udaljenost, oèigledna nemoguænost ponavljanja njegovog ¾ivota, ono ¹to ga èini tako zanimljivim. I nije li Èe, sa svojom hipi kosom i razbaru¹enom revolucionarnom bradom, savr¹eni postmoderni prolaz ka nekonformistièkim, pobunjenièkim ¹ezdesetim, koje je uznemirujuæa pro¹lost ogranièila na gestove i modu? Da li je razumljivo da jedan od jedina dva Latinoamerikanaca koji su u¹li u Tajmsovih 100 najva¾nijih liènosti veka, mo¾e komotno da bude transformisan u simbol pobune jer vi¹e nije opasan?

Nisam ba¹ siguran da je tako. Mislim da mladi u svetu smatraju da èovek èiji poster izvire iz njihovih zidova ne mo¾e da bude neva¾an, ovaj svetovni svetac spreman da pogine zato ¹to nije mogao da toleri¹e svet gde los pobres de la tierra, izme¹ten iz istorije, bi se zauvek odnosilo na njegove ogromne dimenzije.

Iako sam sumnjièav prema mrtvim herojima i prete¹kom teretu koji njihova ¾rtva nameæe ¾ivima, dozvoliæu sebi jedno proroèanstvo. Ili je to mo¾da upozorenje. Vi¹e od tri biliona ljudi na planeti trenutno pre¾ivljava na manje od 2 dolara dnevno. I svakim danom, 40.000 dece – vi¹e od jednog deteta svake sekunde! – podlegne bolestima izazvanim hroniènom izgladnelo¹æu. Jo¹ su tu u¾asni uslovi nepravde i nejednakosti koji su vodili Èea pre nekoliko decenija da zapoène svoje putovanje ka tom metku i toj fotografiji koji su ga èekali u Boliviji.

Moænici na zemlji bi trebalo da budu na oprezu: duboko iz te majice u kojoj smo poku¹ali da ga zarobimo, oèi Èe Gevare jo¹ uvek gore od nestrpljenja.




izvor www.freedomfight.net