25. roðendan Commodore 64

Started by tarantulica, 15-12-2007, 12:49:19

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

tarantulica

21. век
Бицикл ума
Уз 25. рођендан компјутера наше младости
Commodore 64



Свако се сећа своје прве љубави, првог аутомобила, првог запослења па и – првог компјутера. Говорим о својој генерацији, рођеној око половине прошлог века, стасалој већ сасвим негде око ’75. и тада већ у „удруженом раду”, да би се са почетком осамдесетих суочила и са првим играчкама надолазеће информатичке ере, са великим ентузијазмом их пригрлила, или са страхом заобишла – како ко.

Био сам у овој првој групи, а носталгију за временима прошлим подстакла ми је вест да су се прошлог понедељка у Силицијумској долини окупили пионири компјутерске ере – Џек Тремиел, Стив Вожниак, Вилијам Лоу... Први је покретач једне од најуспешнијих компјутерских компанија током осамдесетих, други кооснивач Епла, трећи отац Ај-Би-Емовог Пи-Сија...

Окупили су се у Музеју компјутерске историје да би се испричали о старим добрим временима и прославили један рођендан: 25-годишњицу од појављивања првог истинског „компјутера за масе”, машине која је имала ознаку „Сommodore 64”, а постала је незаобилазни део историје дигиталне ере као најпродаванији појединачни модел рачунара свих времена. Како то слови у Гинисовој књизи свакојаких светских рекорда, продат је у 30 милиона примерака.

Оно што је на почетку века за аутомобилску индустрију значио „форд Т”, то је „комодор 64” био за компјутерску: био је прво приступачно и свестрано употребљиво возило на тада још нетрасираној информатичкој аутостради.

Врата сајбер универзума отварао је за 595 долара. Када је дебитовао, на важном електронском сајму у децембру 1982, било је и других рачунара – „епл” или „атари” на пример – који су могли да учине исто или слично, али за три пута више пара.

Из данашње перспективе, овај ишчезли диносаурус је такође имао велико тело и малу главу: само 64 килобајта радне меморије, од које је, кад се покрене, трећина већ била заузета, са радним тактом од само три и по мегахерца. Али ипак, сав у једном не баш савршено обликованом „комаду” са тастатуром на врху, „комодор” је импресионирао. Кад се прикључи на телевизор, па се са касетофона учита програм, ето дотле невиђеног задовољства у новом интерактивном свету у којем машина не само да нешто ради за нас, него нам се и одазива, стрпљиво извршава команде и испуњава жеље.

„Комодор” је више него остале играчке из тог тоба („спектрум”), наговестио заводљиву моћ компјутера као „бицикла ума”, али и „машине за уживање”, показавши први пут да један уређај човека може да „зароби”, да га намами да уз њега проводи сате и сате, производећи уз то и колатерално одсуство из кревета (понекад и брачног). Ми, зрелији, правили смо се као да нешто важно радимо, док су дечаци, ужарених очију, савладавали „нивое” нове врсте стрипова у којима су, уз помоћ „џојстика”, могли да управљају авантурама и судбинама својих јунака.

Поседовати тада „комодор” било је много узбудљивије него данас имати моћан Пи-Си. Пре 25 година могло је само да се сања како ће једног дана бити могуће да се са компјутером у крилу „довлаче” подаци из сваког краја света чак и кад сте на плажи, као и да ће по један моћан компјутер свако носити у џепу (мобилни телефон). Сањало се – и обистинило се.

„Комодор” је брзо после рођења стигао и код нас, у долазећу револуцију укључили смо се без оклевања. Не знам колико их је тачно прешло границу, али памтим да су трговци из Шилерове улице (не оне земунске) задовољно трљали руке: минхенска Schiller Strasse је била главно извориште рачунарске технологије и за наше масе и за наше класе. Тада нам нису биле потребне визе, а имали смо и пара, мада је било других препрека, пре свега оних царинских. Срећом, монитор се тада још могао декларисати као телевизор.

Две године после „комодоровог” рођендана у „Политици” покрећемо сопствени „Свет компјутера” и славимо могућности овог и њему сличних компјутерских чуда, али описујемо и домаће првенце, „орао” или „лолу” направљене у Београду, у Нишу или Вараждину, који су, нажалост, били мртворођени. Али смо бар покушавали.

У популарним радио емисијама као што је био „Вентилатор” Зорана Модлија, повремено се чуло непријатно крчање и пиштање – емитовани су компјутерски програми који су се могли снимити на касетофон и потом покренути на компјутеру.
„Комодор” се предао на Цебиту, електронском сајму у Хановеру у марту 1994, пошто га је прегазио по рођењу годину дана млађи, али у међувремену стасали Пи-Си, који се наметнуо као стандард. Компанија Џека Тремиела је само месец дана касније банкротирала. Остали се нису освртали – загледани само у будућност стигли су ту где су сада, што ће рећи да су одмакли прилично далеко.
Милан Мишић
[објављено: 15.12.2007.]

Политика (http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=51020)

marer_86

he he samo kad se setimm ... imao sam ga ... ali je nesretnik dusu ispustio pre nekih 10ak godina 

Cecilly

I ja sam se igrala na Commodoru kao mala.  :happy:
Moj cale ga je imao prvi u zemlji.
I pokrenuo je taj Svet Kompjutera...

Enea

Quote from: marer_86 on 15-12-2007, 12:55:03
he he samo kad se setimm ... imao sam ga ... ali je nesretnik dusu ispustio pre nekih 10ak godina 

obozavala sam ga, kao 1. takvog

_d.0.t_


eh...
pa zamotash kasetu i cjao-zdravo... ne, ne mogu da jedem sad mama, moram da precjem ovaj nivo...
eh...

tarantulica

Ba¹ sam iznenaðena koliko ljudi se seæa commodore-a  :happy:

marer_86

Quote from: tarantulica on 15-12-2007, 14:45:29
Ba¹ sam iznenaðena koliko ljudi se seæa commodore-a  :happy:
moje prvo iskustvo sa racunarskim svetom ... :happy: ...

@_d.0.t_ kod mene je bila ista situacija ...

Comfortably Numb

he,he,jos ga imam negde...



aa daa,sami poceci...igranje...prvi poceci proba nekog programiranja u Basic-u...
kad se samo setim kasetofona(srecnici su imali i disketne jedinice),pa load...turbo 250...stelovanje glave...
jos  pre nekog vremena sam nabavio emulator pa probao stare igrice...he...smejurija,ali stara dobra vremena

Enea

@ _d.0.t_


techa se nije ljutio, kada si ga skrshio?  :smekerica:



lol
moj mladji brat je zbog aladina na pc zalepio enter oho lepkom, da ne mora stalno da pritiska da bi skochio. mozete misliti na shta je lichila tastatura?

pig_am_am

bahahahaha koji lik

secam se i ja,samo sto se secam u paketu sa bratom,jer je bio jaci pa se igrao on. a ja sam vozila biciklic,pa kad on ode da piski, malo odigram pa opet na biciklic  :>

_d.0.t_

Quote from: 'Enea'techa se nije ljutio, kada si ga skrshio?
a ne... to sam mu iz tadashnjeg Norton Commander-a na 386-ici pobrisao tako neshto shto sam ja mislio da bi trebalo sa svojih 12-13 godina.lol
onda je bilo - techo, ovo neshto necje, nemam pojma shta mu je... heh..

a Commodore nisam imao svoj, ali su mi svi koji su ga imali bili, naravno, super ortaci... jaooo... Operation Wolf, pa udri.
i Kick Off na Amigi... eee...
i krivish se zajedno sa dzojstikom, ih...

marer_86

ja sam voleo booble buuble!
ona dva zmaja sto pucaju pregrst balona !! :>

Bred

hm zanimljivo je koliko ljudi ovde ima vise kompjuteraskog iskustva od mene?  :hmm :wink:

pig_am_am

Quote from: Bred on 17-12-2007, 10:39:41
hm zanimljivo je koliko ljudi ovde ima vise kompjuteraskog iskustva od mene?  :hmm :wink:
cak i ja. hahahahaha :116:

Al-Jasmina

 :> jbg, ja sam agilnije archila samo komsijin spektrum
kad se samo setim, mala tastatura, u cosku duga
a dugmici kao gumi-bombone  :happy:

Komodor sam sretala kod mame na poslu...kanda?  :hm :wink: