Kud si navro bez racunara

[Bred]

Шта ако познавање рада на рачунару постане законска обавеза, а у Европи је скоро па тако 
 
Рачунарски центар у Крагујевцу
(Фото Б. Карталовић)


У развијеним земљама, а ми желимо да личимо на те, свакодневни живот је незамислив без употребе компјутера. То подразумева познавање основа рачунарске азбуке, па се питање о томе колико у Србији заиста има неписмених логично намеће. Можда још није, али то би брзо могао постати један од наших главних проблема.

Према речима Милене Богавац, координатора Информационог центра при крагујевачком Студентско-културном центру, непознавање основа рада на рачунару ускоро би могло да „загорча живот” многима који су мислили да су пребринули све бриге око посла. Поготово онима који раде у државној или локалним управама.

– Влада је крајем 2005. усвојила Националну стратегију за развој информационог друштва, а очекивања су да се тај документ нађе и у Скупштини. Ако прође, сви запослени у државним предузећима биће у законској обавези да поседују сертификате о познавању рада на рачунару. Без тог документа неће моћи да обављају посао који су до сада радили – каже Богавчева.

Компјутерска возачка дозвола

Према њеним речима, ЕЦДЛ тест центар, који ради у оквиру крагујевачког СКЦ-а, омогућава свим заинтересованим да стекну међународни сертификат о познавању рада на рачунару. Лиценца ЕЦДЛ је призната у 140 земаља света, у којима се за поменути документ већ одомаћио израз европска „компјутерска возачка дозвола”.

Сертификат ЕЦДЛ је међународно верификован документ, о чему сведочи и податак да обуку можете почети овде, у Крагујевцу, а завршити, рецимо, у Паризу. Према речима Богавчеве, Европска унија је донела одлуку о стандардизацији познавања рада на рачунару, кад је увидела да постоје значајне разлике између запослених у различитим предузећима широм Европе.

– Кад се тржиште рада потпуно отворило и кад су људи добили могућност да прелазе из једног у друго предузеће широм Европе, брзо је уочен проблем да радници једне фирме знају добро да баратају рачунарима, док су други „танки” на том пољу. Код нас ситуација није нимало ружичаста, па ћемо, ако желимо у Европу, морати добро да загрејемо столицу испред рачунара. Ми смо талентован народ, али живот ван граница захтева и нешто модерног образовања – упозорава Богавчева.

„Скривени” трошкови

Европске компаније, како каже Богавчева, све су мање спремне да трпе губитке због запослених који, мало-мало, па трче код колеге да питају „како ово беше”. Према истраживањима једне норвешке фирме, таквих је 73 одсто, а анкета је још показала да 50 одсто запослених компјутерске проблеме доживљава као велику фрустрацију, док је 45 одсто одговорило да није у могућности да искористи потенцијал који пружају сви расположиви програми.

– Према истраживањима у Норвешкој, због несналажења запослених у решавању компјутерских проблема, фирма са око хиљаду радника годишње изгуби 136 радних сати по сваком кориснику, односно око 4,5 милиона евра. То су такозвани скривени информатички трошкови. Код нас се на то још не обраћа пажња, али ће убрзо доћи време кад ће и у Србији то питање морати да се постави – каже Милена Богавац.

Приватне фирме предњаче, али проблем почињу да уочавају и државне установе и институције, каже Богавчева, и додаје да су Национална штедионица, Телеком и Министарство одбране већ доста порадили на обуци запослених. Према њеним речима, то је потпуно разумљиво, пошто Национална стратегија за развој информационог друштва подразумева унапређење информационе технологије у готово свим областима, од здравства и правосуђа, до општинских управа и банкарства.

Вукова азбука

– Највећи проблем наших људи је још преовлађујући став да им после 20 година стажа нико не може угрозити радно место. Међутим, ствари се мењају, а то подразумева стално усавршавање. Поједини су то схватили, а у нашем ЕЦДЛ центру, у Крагујевцу, ми смо обучавали полазника који је имао 72 године. Желео је да путем Интернета комуницира са својом децом у иностранству. Њему је то била мотивација – каже Милена Богавац.

Добро би било да и ми остали схватимо да ће познавање рада на рачунару ускоро бити неопходно као и Вукова азбука, а да ће „Ворд” и „Ексел” бити исто као некада „аз” и „буки”. Јер, може се десити да нас време, а можда и законске одлуке, претекну.


Бране Карталовић
[објављено: 02.09.2006.] 
<a href="http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=5489" rel="nofollow">Izvor</a>