LIMFA

[frckica-j]

O ÈASOPISU "LIMFA"

LIMFA, list studenata Medicinskog fakulteta  u Banjaluci upravo je i nastao kao akronim navedenog izraza. Poèeci se vezuju za prve generacije na¹eg fakulteta kada je list izlazio u jako malom tira¾u pod simboliènim nazivom Rp. Svi primjerci su ruèno raðeni, upotrebljavane su obiène kucaæe ma¹ine ¹to dodatno uveæava znaèaj lista ali i trud njegovih autora. Nakon tih skromnih poèetaka, izdavanje je prekinuto na du¾i period i tek 2002. godine ponovo poèinje rad ¾urnalistièke sekcije. U periodu do 2007.godine je bilo samo jedno, nezvanièno izdanje. 2007.godine na mjesto urednika dolazi Sa¹a Dragiæ koji je napravio svojevrsnu revoluciju u sekciji, pokrenuo prvi zvanièni studentski list u RS, okupio tim entuzijasta i pru¾io na¹em fakultetu objekat hvale i dièenja. Limfa kao takva izlazi jednom u semestru, trenutno ide u boji, na 64 strane i bavi se i studentskom problematikom, ¾ivotnim problemima, temama iz medicine, stomatologije i farmacije, ima tu i humora i zanimljivosti – svega ¹to bi interesovalo jednog studenta. Dosada su iza¹la dva broja, 15. novembra izlazi treæi broj a mi se nadamo da æe ih u buduænosti biti jo¹ mnogo!

Glavni urednik: Jelena Malinoviæ.

[frckica-j]

Из ЛИМФА-е бр. 2

Мистичност воде

Вода. Два водоникова и кисеоников атом. Спој мистерије. Спој још увијек необјашњене тајне. Тајне коју само њен Творац зна. Нама остаје да покушамо пронаћи рјешење које ће бар дјелимично задовољити потребе нашег бића за рјешавањем необјашњеног. У чему је тајна воде? Чему толика мистика?  Па то су само три атома у хемијском споју. Али тај спој није само хемијске природе. То је управо оно мистично што је предмет проучавања.
80 % Земље је прекривено водом. Од тога мање од 1 % је безбједно за пиће. Ако узмемо чињеницу да човјек без воде може живјети само 72 сата изводи се закључак да почињемо осјећати жеђ. А то води изумирању врсте. Оне врсте која је до тог и довела и која ако настави овим темпом води себе у самоуништење. Или ћемо морати да промијенимо наш однос према Природи или промијенити физиологију нашег организма. У супротном још ће се једна врста описивати у енциклопедијама као изумрла. А те енциклопедије свакако нећемо читати ми или наши потомци.
У последње вријеме се покушава пронаћи „алтернативни извор“ воде. Резултат- само дјелимично позитиван. Успјело се у директном спајању атома кисеоника и водоника. Али у таквој води није био могућ живот. Стављени у ту воду, пуноглавци су убрзо угинули. Није помогло ни увођење кисеоника у ту „воду“. Али је помогло излагање те „воде“ Сунцу. Тек након тога, пуноглавци су се развили до жаба.
Иако се успјела задовољити структура коју данашња наука признаје као једини могући предмет проучавања, недостајала је кључна компонента која и одређује енигму парадокса воде. Недостајало је оно што данашња наука не може а мислим да никад неће ни моћи објаснити. Назовимо је „духовном“ компонентом која је немјерљива величина.
Вјеровање да вода посједује моћи које надилазе оно што се може закључити само на основу њене структуре, поново је актуелно. Вода, како тврде они који посматрају ствари изнад хоризонта или „с оне стране“, посједује извјесне моћи, чак и моћ меморије. Неки који су то покушали објаснити, доказати и измјерити, а такав је био и Др Жак Бенвенисте, добили су Анти-Нобелову награду. Вјероватно само зато што нису били схваћени.  Ти тзв. Анти-Нобеловци су развили дисциплину која се зове дигитална биологија а она се бави доказивањем ових карактеристика воде, посебно моћи њене меморије.
Чак су стари алхемичари вјеровали да роса сакупљена са љековитих биљака, посебно у ноћи пуног мјесеца, има исте карактеристике као и сама биљка.
Аустријски шумар (зашто се и шумари не би могли бавити науком) Виктор Шаубергер се бавио проучавањем кретања воде у природи. Он тврди да вода која путује кроз просторе који не одговарају њеној природи губи своју праву природну, животну енергију а тиме и своју витално важну биолошку функцију. Ти простори нису ништа друго до водоводне цијеви које се сматрају изузетно важном тековином савремене цивилизације.
Нешто касније, а на основу његових истраживања, јавила се дисциплина звана радионика која тврди да се у воду може усадити меморија каква се жели и тиме постићи да се вода понаша као нпр. хепарин. Руски научници су у те сврхе користили ротационе магнете (торзиона поља) и филтере одређених супстанци али до данас има врло мало помака на том пољу истраживања. Изненађујуће резултате објавила је група научника из Казахстана која је у те сврхе користила филтере испуњене чистим алкохолом. Након дејства торзионог поља кроз такав филтер на чисту воду, осам од десет особа које су попиле ту воду, показивало је знакове пијанства!
Јапанац Масару Емото је запањио свијет својим истраживањима. Основа његове методологије је замрзавање воде у хиљадитом дијелу секунде и посматрање насталих кристала под микроскопом. Прљава вода са јапанских брана је показивала изузетно неправилне и ружне кристале. Исто тако и вода којој су се говориле ружне ријечи као „будало“, „убићу те“ и томе слично без обзира на језик на коме су биле изговорене. Незграпни кристали су настали и након излагања воде „heavy metal“ музици. Али гле чуда. Иста та вода након стајања у чаши на којој су биле написане ријечи „хвала“ или изложене музици Моцарта, Баха или Шопена, показивала је задивљујуће лијепе кристале, чак и врло ријетке структуре.

Ако узмемо познату чињеницу да се материја не може уништити него да само може прелазити из једног облика у други, сва енергија коју заправо уносимо храном у организам се троши на обављање рада и стварање енегије. Настала енергија у виду топлоте, звука (гласа) се преноси у спољашњу средину. Ако наш глас можемо пренијети уз помоћ адекватног уређаја на комад пластике (ЦД) зашто за медијум меморисања не бисмо искористили нешто друго, попут воде. Можда нас ограничава неколико ставки као што су течно агрегатно стање воде и недостатак инструмента који би ту „енергију“ звука пренио на водени медијум. За сад тај инструмент не постоји или заправо боље рећи ми  не знамо за њега. Али ако узмемо чињеницу да исте звучне таласе одређене енергије и фреквенције региструје чуло слуха нашег организма, зашто тај исти организам не би посједовао и неко чуло које би вибрације меморисане у молекуле воде претворио у, за наш мозак, прихватљиву информацију. Можда се то и дешава али ми тога нисмо свјесни.
Посебну улогу вода има као растварач бројних материја и минерала. Најновија истраживања указују да се број минерала и других супстанци растворених у води драстично смањио у односу на период у коме су живјели диносауруси. Наводно, усљед индустријализације, сви ти минерали више не доспијевају у нашу храну природним путем као у временима када су их у земљиште враћале поплаве и шумски пожари. Хронични недостатак ових материја изазива убрзано старење животиња и човјека. Ако упоредимо животни вијек нпр. Ноја од 950 година и животни вијек „савременог“ човјека који износи око 70 година, намеће се питање како је то могуће. Или су се „неки“ преварили у математици у коју се данашња наука „заклиње“ или је одговор можда у квалитетности хране коју уносимо у организам. Тврди се да људи једу далеко више него је то нормално да би количином узете хране надокнадили ове ријетке материје. У прилог овој тврдњи говоре следеће чињенице. Брахиосаурус, диносаурус тежине 30 тона  није имао уста већа од магарећих. Ако данашњи слон, тежине 3 тоне, треба јести 4 до 6 сати дневно, онда је брахиосаурус са својих 30 тона морао јести 40 сати што је свакако немогуће. Једноставна математика.  Како није изумро од глади, нуди се теорија да је храна тог биљождера била много квалитетнија.
Наука понекад даје бројна  теоретска али не и практична рјешења. Док чекамо да се проникне у енигму ове „водене „ мистерије остаје нам да се побринемо да сваки дан нашем организму обезбједимо довољну количину воде. Још ако је та вода носилац виталности и животне енергије како неки тврде, постигли смо прави погодак. Трудимо се да чувамо воду без које неможемо и које је све мање и мање. Преносимо позитивне „вибрације“ воденим медијма организама нашег социјалног окружења. Само неколико „хвала“ или „волим те“ доноси радост нашим сапутницима кроз живот а „њиховој води“ витално важну енергију.

Нека се вода увијек лијепо кристализује!

Аутор: Илија Барош

[frckica-j]

Iz LIMFE br. 3

Dvije plave pletenice
Posjeta domu "Rada Vranje¹eviæ"

Dvije duge plave pletenice su nesta¹no bje¾ale sa ramena, jedan mali, crveni nosiæ se borio sa neumoljivim staklom, dok su dva, krupna plava oka krijumèarila pogled sa druge strane stakla, na ulicu, u drugi svijet. Pet prstiæa je nehajno, brisalo maglu sa prozora, a dvije bucmaste no¾ice koje su pre¹le tek èetiri, ali te¹ke èemerne, godine ¾ivota su visile sa stolice, klateæi se iznad poda. Jedna tu¾na djevojèica je gledala kroz prozor kako snijeg pada, dok su se sivi zidovi njezinog ¾ivota uru¹avali.
Ispod prozora su odjednom pro¹le dvije ¾ute kape, nije im mogla vidjeti lica, ali odmah je znala- majka i kæerka. Toplo obuèene, u¹u¹kane u svoj udobni, sigurni ¾ivot, gotovo da su klizile niz ulicu. Kuæi ih je èekao tata i bato sa poklonima za Novu Godinu. Da, znala je ona, mo¾da èak imaju i psa, mo¾da se zove Laki, vjerovatno je sav èupav i stalno skakuæe oko nogu. Djevojèica spusti pogled pri pomisli na Lakija, i okrenu se ka svom pli¹anom Lakiju, ukrpljenom, i nekako opru¾enom preko njenog malog kreveta. Tako je to vani, pomisli djevojèica, van ovog  svijeta u kojem ¾ive samo napu¹ena djeca koja nemaju toplu kuæu punu poklona za Novu Godinu, Lakija koji skaèe oko nogu, i roditeljskog zagrljaja kao najsigurnijeg utoèi¹ta. Èula je glasove i vrisku djece koja su skakala  i igrala se po cijeloj zgradi, tako je to uvijek bilo kada ne mogu vani jer je suvi¹e hladno. Njoj nije bilo do igre, poku¹avala je shvatiti za¹to, ¹ta je to lo¹e uradila pa ne zaslu¾uje da bude sreæna kao i ostala djeca, mo¾da je sve ovo san, mo¾da æe se probuditi u ¾ivotu u kojem su njezini mama i tata pored nje, mo¾da… Dvije hrabre suze poteko¹e niz obraze, jedan mali pramen kose pade preko èela, a dvije blijede ruèice pokri¹e lice dok se bezbroj djeèjih suza, snova, nadanja otisnulo u svijet u jednom jedinom jecaju.

®ivimo u svijetu u kojem postoji mnogo socijalnih problema, populacija koje zahtjevaju i kojima je neophodna posebna pomoæ i pa¾nja jer bi osnova modernog dru¹tva trebala biti ravnopravnost. Dom "Rada Vranje¹eviæ" u Banja Luci postoji preko 70 godina, ali na trenutnoj lokaciji je od 1974.godine. U njemu je trenutno smje¹teno 85 djece, podjeljenih u deset grupa na osnovu uzrasta djece jer dom funkcioni¹e po principu dom- porodica. Ima preko pedeset zaposlenih, vaspitaèica, medicinskih sestara, pomoænog osoblja. U veoma prijatnom razgovoru sa direktorom doma, saznala sam da je aktuelno mnogo veoma interesantnih projekata. U saradnji sa Filozofskim fakultetom, taènije smjerovima Pedagogija i Socijalni rad je pokrenuta akcija Starija sestra- stariji brat, koja ukljuèuje dru¾enja studenta i djece, ne samo u domu veæ i izvan njega u posjetama kinu, pozori¹tu, u ¹etnjama. Veoma je zanimljiv koncept projekta Igraonica, gdje je dva puta sedmièno, srijedom i subotom omoguæeno svoj djeci, iz doma ali i van njega da se dru¾e, igraju koristeæi brojne igraèke i igre koje razvijaju duh zajedni¹tva, samopouzdanje i inteligenciju. OKC odavno omoguæava svojim volonterima da se vikendom dru¾e sa mlaðom djecom. Banjaluèka gimnazija takoðe ima projekat volonterizma koji pored klasiènog dru¾enja sa djecom omoguðava i instruktivnu nastavu- odnosno pomoæ pri uèenju i savladavanju gradiva iz matematike, fizike, hemije. Aktuelno je, i dosta uspje¹no i udomljavanje u hraniteljskim porodicama koje ide preko Centra za socijalni rad.

Svako dijete je samo dijete, zrno du¹e pod beskrajnim plavetnilom. A onda nekad grube, a nekada fine ruke ¾ivota, uzmu to sjeme, samo zametak neèega mnogo veæeg i vremenom ga oblikuju. A nekada ruke, suvi¹e lijene zaborave da treba da rade, i ono postaje primorano da raste, klija i probija se samo. Ponekada, du¹a dovoljno plemenita i um dovoljno jak- u takvom te¹kom putu pronaðe jo¹ veæu snagu i izraste jaèe od svih. Ali ponekada, kada oluje bivaju suvi¹e okrutne, uz put izgubi snagu, a bez ruku ¾ivota, ostane maleno i slabo- nikada ne saznav¹i ¹ta je moglo biti i postati. I onda se svi mi trebamo zapitati, kakvo smo mi to moderno i razvijeno dru¹tvo, napredna era, 21. vijek u kojem jo¹ ima po svijetu rasutog takvog sjemena prepu¹tenog da klija samo. Kakvi smo mi to ljudi, kada se toliko nas mo¾e praviti da na ovom svijetu postojimo samo mi i samo na¹i problemi, koliko je samo oko nas usamljenih ljudi, spremnih da vole, da pru¾e mnogo, a nemaju koga…ali da li zaista nemaju koga? Preostaje samo da pozovem svoje kolege da se prikljuèe volonterskom radu, da svoje slobodno vrijeme iskoriste za stvari koje neæe biti èista dokolica veæ istinska pomoæ i doticanje ¾ivota najveæeg blaga kojeg imamo- djece. Voljela bih da se makar zamislite nad ovim tekstom, osjetite zahvalnim za sve ¹to imate, i pomislite na one koji nisu te sreæe jer suvi¹e èesto viðam ljude tako duboko nesreæne i nezadovoljne zbog stvari- ispiti, ljubavni problemi ili d¾eparac koje postaju besmislene kada bivamo suoèeni sa stvarnim ¾ivotom. I zaista ¾ivite kao da je posljednji dan ¾ivota, ljubite kao da ljubavi nikada vi¹e neæe biti, smijte se, volite, ¹irite dobrotu, sreæu i zahvalnost, i èinite, uvijek èinite dobro- pa zar to nije èudesno, èineæi dobro, doticati ljudske ¾ivote. I na kraju, zamislite dvije duge plave pletenice kako padaju sa ramena, crveni nosiæ koji se bori sa neumoljivim staklom, a dva, krupna plava oka kako krijumèare pogled sa druge strane stakla, na ulicu, u drugi svijet, sa osmjehom na licu i iskrom u oku, i zamislite, osmjeh je tu zbog vas.

Autor: Jelena Malinoviæ